Rukovodilac: dr Aleksandra Divac Rankov

Astma je jedna od najčešćih hroničnih bolesti pluća, i njena učestalost u populaciji stalno raste. Procesi koji dovode do nastanka astme su komleksni i još uvek nepotpuno istraženi, tako da nedostaju strategije za prevenciju i personalizovana terapija. Pušenje predstavlja dokazani rizik za nastanak bolesti pluća, i izloženost pušenju u prenatalnom periodu je povezana sa većim rizikom za nastanak astme u detinjstvu kod potomaka. Mehanizmi koji do ovoga dovode još uvek nisu poznati. Pored toga, trend pušenja elektronskih cigareta je u porastu, iako se ne znaju tačne posledice ovog načina pušenja koje treba detaljnije ispitati. Pokazano je da je Wnt signalni put u astmi aberantan, kao i da dolazi u promena u ekspresiji gena čiji su produkti uključeni u ovaj signalni put (beta-katenin, Frizzled-7 (Fzd-7) i fibronektin) posle prenatalnog izlaganja duvanskom dimu. Nedavno je pokazano da mikroRNK miR-1423p može da ima uticaja na Wnt signalni put u astmi. Iako postoje neke epidemiološke transgeneracijske studije urađene u ljudskim populacijama, u ovakvim studijama faktora koji dovode do razvoja bolesti se najčešće koriste animalni modeli. Najčešće korišćeni animalni model u ovim istraživanjima je miš, dok se u poslednje vreme razvijaju i drugi, kao što su drozofila i zebrica, pre svega za ispitivanje efekata pušenja. Transgeneracijski efekti se ostvaruju različitim epigenetičkim mehanizmima, uključujući mikroRNK i metilaciju. Pušenje je povezano sa promenama u svim epigenetičkim mehanizmima. U okviru projekta će biti analizirani efekti duvanskog dima i tečnosti za elektronske cigarete na Wnt signalni put i ekspresiju miR-142-3p kod zebrice (Danio rerio), da bi se ovaj model validirao za dalja istraživanja nastanka astme. Glavno dostignuće ovog projekta će i biti potvrda modela zebrice za istraživanja astme kroz generacije. Rezultatati projekta će takođe otvoriti i novo polje istraživanja koje će koristiti ovaj animalni model za istraživanja terapije astme u budućnosti.