Grupa za sociomikrobiologiju je objavila u časopisu „International Journal of Biological Macromolecules“ rad pod nazivom „Microbial nanocellulose as an effective lactonase immobilization matrix for enhanced wound healing“. 

Hronične rane teško zarastaju jer štetne bakterije formiraju zaštitne biofilmove i otporne su na antibiotike. Naučnici istražuju nove načine za rešavanje ovog problema, a jedna obećavajuća strategija uključuje enzime koji remete bakterijsku komunikaciju, poput laktonaza. U ovoj studiji, istraživači su koristili bakterijsku nanocelulozu, prirodni i koži prijatan materijal, kao platformu za držanje i stabilizaciju moćnog enzima laktonaze nazvanog YtnP. Kada je vezan za nanocelulozu pomoću glutaraldehida, enzim je ostao stabilan mesecima i mogao se ponovo koristiti više puta, a ubrzao je zarastanje rana kod miševa zaraženih sa Pseudomonas aeruginosa, čestom i opasnom bakterijom koja inficira rane. Enzim vezan za bakterijsku nanocelulozu ne samo da je lečio infekciju, već je i smanjio upalu i pomogao koži da brže zaraste. Ovo istraživanje ukazuje na mogućnost korišćenja enzima kao što je YtnP kao alternative antibioticima za lečenje hroničnih rana. 

Ova publikacija je proistekla iz projekta “Advanced functionalized biomaterial for the treatment of chronic wound infections” koji je finansiran u sklopu Programa transfera tehnologije Fonda za inovacionu delatnost Republike Srbije. Istraživanje je realizovano u saradnji sa kolegama iz Instituta za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, sa Medicinskog fakulteta, Tehnološko-metalurškog fakulteta i Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.