GENOVA

Геномска стабилност је кључна за нормални ћелијски раст и репродукцију. Наиме, генетски материјал је константно изложен ендогеним и егзогеним факторима, који могу оштетити интегритет ДНК. Последично, одржавање интегритета генома/ДНК је једна од најфундаменталнијих ћелијских функција (еволутивно конзервирана у свим доменима живота) неопходна за преживљавање и репродукцију организама у променљивим условима животне средине. Боље познавање молекуларних механизама који се налазе у основи стабилности генома (поправке ДНК) је један од најистакнутијих примера како напредак у разумевању фундаменталних научних проблема може представљати изузетан потенцијал за практичну примену, како у областима људског здравља и медицинског тестирања, тако и у области пољопривреде и програмима оплемењивања пољопривредно значајних биљних врста.

Код људи, старење и акумулација мутација стечених током живота, може довести до настанка читавог низа болести, укључујући и канцер. За бројне мутиране гене, који су у основи насладних предиспозиција за развој малигних обољења је показано да учествују у процесу репарације ДНК. На пример, гени BRCA1 (eng. Breast Cancer Susceptibility Gene 1) и BRCA2 (eng. Breast Cancer Susceptibility Gene 2) играју кључне улоге у једном од најзначајнијих путева репарације ДНК, хомологној рекомбинацијеи (ХР). Наиме, ХР омогућава прецизну поправку дволанчаних прекида који представљају најштетнији/најризичнији тип оштећења на ДНК.

Додатно, све је више података о значају геномске стабилности код биљака, које су као сесилни организами, подложније деловању променљивих услова животне средине. Због тога, дубље разумевање ћелијских фактора и механизама укључених у одржавање геномске стабилности унапређује разумевање одговора биљака на срединске стресогене факторе који су све израженији у ери глобалних и рапидних климатских промена.

Два главна циља пројекта “GENOVA” су:

Идентификовање нових ћелијских фактора укључених у одржавање интегритета генома (специфично у хомологној рекомбинацији)
Карактеризација молекуларних функција изолованих факора и њихових улога у ћелијском одговору на генотоксичне и друге видове стреса из спољашње средине

Како би се постигли ови циљеви, користимо два добро развијена експериментална модел система: Ustilago maydis и Arabidopsis thaliana. A thaliana се користи за проширење сазнања са U. maydis на више биљке. Еволутивна конзервираност гена укључених у хомологну рекомбинацију чини вероватним предвиђање да ће нови аспекти регулације ХР вероватно бити слични у U. maydis и A. thaliana.

Публикације:

Malesevic J, Kojic M, Stanovcic S, Azanjac N, Milisavljevic M. Identification of Genes Promoting Growth of Ustilago maydis on Biomolecules Released from Cells Killed by Oxidation. J Fungi. 2022;8(9):957.
https://www.mdpi.com/2309-608X/8/9/957