Др Горан Јовановић је научни саветник ИМГГИ и бави се истраживањима у области молекуларне микробиологије. Завршио дипломске студије из Молекуларне биологије и физиологије и магистарске студије из Молекуларне биологије и биохемије на Универзитету у Београду. Доктор биомедицинских наука постаје на Рокфелер Универзитету (Њујорк, САД). Свој научни рад наставља на Универзитетском медицинском центру у Женеви, а затим на Факултету природних наука на Империјал Колеџу Лондон где током 16 година руководи групом за Биологију мембране, и затим на Медицинском факултету истог Колеџа где проучава антибактеријске пептиде. У периоду од 1988. до 2004. године, 11 година ради на ИМГГИ, где се враћа 2020. године. Паралелно са научним бави се и педагошким радом, од 1989. до 2004. године био је асистент на предметима Биохемија и Молекуларна генетика прокариота и доцент на предметима Молекуларна генетика прокариота и Биохемија и физиологија микроорганизама (поставља курс) на Катедри за биохемију и молекуларну биологију Биолошког факултета Универзитета у Београду, а од 2012. до 2019. предаје Гене и геномику на Империјал Колеџу у Лондону. У свом научном раду значајан допринос даје у изучавањима преноса сигнала стреса цитоплазматске мембране и механизма регулације транскрипције сигма 54 промотора код бактерија. Ради на разрешавању механизма одржавања интегритета ћелијске мембране након одговора на екстрацитоплазматски стрес као и на еволуцији промотора од прокариота до еукариота. Коришћењем најсавременијих технологија, многи резултати истраживања су доведени до нивоа појединачне ћелије и појединачног молекула, укључујући обраду резултата и моделовање система употребом метода биоинформатике и напредне статистике. На основу резултата истраживања биологије мембране код бактерија, развија иновативни приступ коришћења антибактеријских пептида. Публиковао је преко 50 научних радова и монографија у водећим светским научним часописима. Носилац је три америчка патента за фазмиде, векторе за клонирање са особинама бактериофага и плазмида који се користе у техници експонирања на бактериофазима у имунотерапијама и технологији слабих протеин-протеин, протеин-пептид и протеин-ДНК интеракција. Допринос развоју науке и образовања у Србији даје као један од оснивача Друштва за молекуларну биологију и биотехнологију (1990.-1993.) и радећи на повезивању науке, иновација и дубоке технологије као помоћник директора за науку и међународне односе ИМГГИ и као координатор САИГЕ пројекта Светске банке од 2021. Један је од идејних твораца пројекта БИО4 кампус у Београду.