Стефан Лазић је истраживач сарадник у Групи за хуману молекуларну генетику ИМГГИ. Његова научна интересовања обухватају проучавање молекуларних механизама који леже у основи неуроразвојних поремећаја, неуродегенеративних болести, трауматских повреда мозга и церебралне исхемије.

Тренутно спроводи експериментална истраживања у оквиру докторске дисертације, са циљем да разјасни молекуларне механизме поремећене диференцијације људских неурона под хипоксичним условима. Његов рад укључује коришћење in vitro модела хумане неуронске диференцијације, детаљну карактеризацију погођених популација неуралних прогенитора, транскриптомску анализу путем секвенцирања РНК, као и биоинформатичку идентификацију дисфункционалних молекуларних путева након стреса. Поред тога, истражује и могућности функционалног опоравка применом циљаних микроРНК.

Његова посвећеност биомедицинским наукама датира још од 2010. године, када је учествовао у програмима из области биомедицине, биологије и биохемије у Истраживачкој станици Петница и Регионалном центру за таленте Београд II. Током 2015. волонтирао је на Институту за физиологију и биохемију „Иван Ђаја“ Биолошког факултета Универзитета у Београду, а 2017. и у Лабораторији за медицинску генетику Института за здравствену заштиту мајке и детета „Др Вукан Чупић“.

Дипломирао је молекуларну биологију и физиологију 2017. године на Биолошком факултету Универзитета у Београду, где је наредне године завршио мастер студије из експерименталне биомедицине. Докторске студије уписао је 2018. године, а од 2019. године је запослен у ИМГГИ као истраживач приправник, са фокусом на неуробиолошка истраживања. Звање истраживач сарадник је добио 2022. године.