Мој научни пут у области биохемије биљака започео је на Хемијском факултету Универзитета у Београду, где сам завршила и основне и докторске академске студије. Вођена ентузијазмом и радозналошћу да разумем како биљке осећају своје окружење и како интегришу спољне сигнале ради оптималног растења, усавршавала сам се као постдокторанд на немачком Лајбниц институту за генетику биљака и истраживање усева у Гетерслебену. Тамошња динамична научна средина додатно је продубила моју љубав према биохемији биљака.
Више од десет година радила сам као истраживач у Институту за мултидисциплинарна истраживања, а потом сам пет година провела као научни сарадник у ИМГГИ у Групи за молекуларну биологију биљака. Имала сам привилегију да сарађујем са изузетним тимовима широм Европе, а свака сарадња додатно је обогатила моје разумевање механизама адаптације и отпорности биљака.
Самостална истраживања започела сам 2018. године као руководилац билатералног пројекта са тимом Универзитета у Анжеу, откивајући специфичне одговоре панаширане мушкатле (Pelargonium zonale). Убрзо након тога прихватила сам изазов руковођења националним пројектом LEAPSyn-SCI, финансираног од стране Фонда за науку Републике Србије. Као вођа малог, али посвећеног, тима фокусирала сам се на интригантне ЛЕА протеине биљке васкрснице Ramonda serbica – древне, изузетне врсте, способне дапреживи екстремно исушивање. Од тада сам водила десетину националних и међународних пројеката, укључујући руковођење радним пакетом у европском пројекту ZeNCure (Хоризон Европa), и учествовала у још 14 пројеката посвећених проучавању интеракције биљака и њихове средине.
Фокус мог истраживања чине протеини, а посебно структура, интеракције и загонентно понашање прородно неуређених протеина попут ЛЕА протеина. Фасцинирају ме и биљни метаболички процеси: како биљке расподељују угљеник и азот из изворишног ка потрошачком ткиву, и како регулишу редокс равнотежу путем међудејства прооксиданата (реактивних кисеоничних врста) и антиоксиданата, нарочито секундарних метаболита попут фенилпропаноида, флавоноида и антоцијана. Иза свих мојих истраживања стоји тежња да боље разумем како биљке преживљавају високи интензитет светлости, недостатак азота, УВ-Б зрачење, сушу и стрес изазван хладноћом.
У лабораторији сам посвећена развоју и оптимизацији напредних аналитичких техника и метода осликавања за проучавање алтернативних биљака које не спадају у категорију модел врста, уводећи разноликост у разумевање адаптивних биљних стратегија на неповољне услове средине. Верујем да одбрамбене стратегије које су ове врсте развиле крију потенцијал за нове терапијске приступе у медицини, одржива решења у прехрамбеној индустрији, козметици, па чак и у криопрезервацији.
Живим у Београду са породицом и две обожаване, бескрајно радознале мачке које додатно подстичу моју страст за истраживањем и изван лабораторије.
