Сећање - Проф. др Владимир Глишин

Владимир ГЛИШИН (24.6.1930. – 22.12.2019.)

Оснивач и дугогодишњи директор Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство (ИМГГИ) Универзитета у Београду

Иако по основном образовању хемичар (дипломирао 1956. на Одсеку за хемију Природно-математичког факултета у Београду), врло рано је своја интересовања проширио на биофизику, а касније и на молекуларну биологију.

Прекретница у његовој научној каријери биле су постдокторске студије у Лабораторији нобеловца проф. Пола Дотија на Универзитету Харвард, САД, где је проучавао утицај ултра виолетног зрачења на ДНК и последице које зрачење изазива у живим системима. По повратку у земљу, руководио је Лабораторијом за молекуларну ембриологију у Институту за биологију мора у Котору (1966 – 1967), а потом Лабораторијом за молекуларну биологију у Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић” у Београду (1968–1971). Добитник је награде Националне фондације за стране научнике САД за 1972. годину. У том периоду се бавио молекуларном биологијом раног развића морског јежа. Један од најзначајнијих научних доприноса проф. Глишина огледа се у развоју методе за изоловање биолошки активних информационих РНК методом центрифугирања у градијенту цезијум хлорида. Овај рад је у светској научној литератури цитиран више од 2.500 пута. Касније се бавио проучавањем ензима пеницилин амидазе и сложеним механизмима регулације његове експресије.

Предавао је као ванредни и редовни професор Молекуларне ембриологије у Центру за мултидисциплинарне студије Универзитета у Београду. Центар за генетичко инжењерство (будући Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство) у Београду основао је 1986. године као придружни центар Међународног центра за генетичко инжењерство и биотехнологију (ИЦГЕБ), Трст Италија. У својству стручњака за биотехнологију Уједињених нација учествовао је као научни рецензент за одређивање седишта ИЦГЕБ-а у Трсту и био је ангажован као научни саветник и инспектор за пријем нових држава Јужне и Средње Америке, Европе, Африке и Азије. Девет година био је члан Научног савета овог међународног центра.

После формалног пензионисања 1995. године постављен за заменика председника компаније „Hyseq” у Силиконској долини, Калифорнија, САД. Био је ангажован као професор на Универзитету у Њу Хемпширу, САД и Медицинском факултету Универзитету у Кувајту. Као гостујући професор боравио је на Универзитету Харвард, као и на универзитима у Палерму и Барију, Италија. Добитник је награде „Витез позива” за 2009.

Његова неисцрпна енергија, креативност и визионарски дух обликовали су научну свест генерација молекуларних биолога и дугорочно определили стратегију ИМГГИ.