Група за социомикробиологију је објавила у часопису „International Journal of Biological Macromolecules“ rad pod nazivom „Microbial nanocellulose as an effective lactonase immobilization matrix for enhanced wound healing“. 

Хроничне ране тешко зарастају јер штетне бактерије формирају заштитне биофилмове и отпорне су на антибиотике. Научници истражују нове начине за решавање овог проблема, а једна обећавајућа стратегија укључује ензиме који ремете бактеријску комуникацију, попут лактоназа. У овој студији, истраживачи су користили бактеријску наноцелулозу, природни и кожи пријатан материјал, као платформу за држање и стабилизацију моћног ензима лактоназе названог YtnP. Када је везан за наноцелулозу помоћу глутаралдехида, ензим је остао стабилан месецима и могао се поново користити више пута, а убрзао је зарастање рана код мишева заражених са Pseudomonas aeruginosa, честом и опасном бактеријом која инфицира ране. Ензим везан за бактеријску наноцелулозу не само да је лечио инфекцију, већ је и смањио упалу и помогао кожи да брже зарасте. Ово истраживање указује на могућност коришћења ензима као што је YtnP као алтернативе антибиотицима за лечење хроничних рана.

Ова публикација је проистекла из пројекта “Advanced functionalized biomaterial for the treatment of chronic wound infections” који је финансиран у склопу Програма трансфера технологије Фонда за иновациону делатност Републике Србије. Истраживање је реализовано у сарадњи са колегама из Института за биолошка истраживања “Синиша Станковић”, са Медицинског факултета, Технолошко-металуршког факултета и Фармацеутског факултета Универзитета у Београду.