Очување животињских генетичких ресурса помоћу молекуларно-генетичке карактеризације
Министарство пољопривреде, шумарства и водоперивреде Републике Србије, 680-00-00041/1/2021-02, 2021-2022
Руководилац: др Јелена М. Алексић, ИМГГИ
Учесник из ИМГГИ: др Наташа Ковачевић-Грујичић
Генетички ресурси у Републици Србији су изузетно богати и обухватају, између осталог, и око 30 аутохтоних раса домаћих животиња које представљају наше културно и нематеријално наслеђе. Њихово очување је један од стратешких циљева Републике Србије која опредељује део буџетских средстава као подстицај одгајивачима за држање аутохтоних раса домаћих животиња. Циљ овог пројекта је унапређење система очувања животињских генетичких ресурса у Србији, путем увођења савремене методологије молекуларно-генетичке карактеризације, која ће омогућити унапређење одгајивачких програма и прелазак на генетички-засновано и планско газдовање животињским генетичким ресурсима у Србији. Мултидисциплинарни тим од 12 експерата из 4 реномиране научне институтције које се баве молекуларном генетиком, сточарством и ветеринарском медицином, ће као модел за унапређење система очувања животињских генетичких ресурса користити бушу, која представља једну од две аутохтоне расе говеда у Србији. У оквиру овог пројекта ће бити обављена генетичка карактеризација до 400 грла буша говеда применом 30 једарних микросателита, што је у складу и са препорукама ФАО, као и њихова морфолошка карактеризација, путем мерења 14 морфолошких карактеристика. Добијени подаци ће бити искоришћени за формулисање смерница и препорука за газдовање генетичким ресурсима буше на основу јасно дефинисаних генетичких параметара, које може да користи Главна одгајивачка организација за унапређење одгајивачког програма за буша говеда. На тај начин ће држава бити у могућности да одгајивачима, након додељивања подстицаја за држање животињских генетичких ресурса, обезбеди и смернице за њихово даље газдовање, које подразумевају препоруке за увођење одабраних генотипова у запате, у циљу очувања генетичког интегритета расе/соја, као и повећања нивоа генетичког диверзитета, односно, смањења инбридинга (укрштања у сродству). Ове активности су данас препуштене самим одгајивачима те се стога и поред њихове тежње да у својим запатима смање степен укрштања у сродству, ипак могу окарактерисати као стохастичне. Стога ће овај пројекат допринети подизању система очувања животињских генетичких ресурса у нашој земљи на квалитативно потпуно нови ниво, који је у складу са савременим трендовима који се данас примењују у Европи и свету. Пројекат представља велики искорак у овој области и доприноси унапређењу сточарства и пољопривреде у Републици Србији.