У Србији има приближно 700.000 људи са дијабетесом, а око 375.000 случајева је недијагностиковано. Хроничне ране су честа компликација дијабетеса која се јавља код 25% особа са овом болешћу. Хроничност рана је одговорна за 60% нетрауматских ампутација удова и приписује се континуираном присуству бактеријске инфекције. Тренутни третман хроничних рана укључује хируршко уклањање инфицираног ткива и примену локалних антимикробних средстава. Међутим, ови приступи су неефикасни у више од 60% случајева. Ово је последица недостатка информације о томе како одређени начин живота доприноси одржавању инфекција у хроничним ранама и који микроорганизми изазивају хроничне инфекције. Животни стилови који могу допринети развоју рана укључују прекомерну употребу антибиотика, пушење или исхрану специфичну за културу. Већина медицинских протокола не укључује идентификацију инфективних агенаса пре почетка лечења.
Једини начин за решавање ових питања је кроз активно ангажовање особа са дијабетесом у истраживању. Пројекат ће користити синергију особа са дијабетесом, здравствених радника и истраживача како би се идентификовали фактори који доприносе настанку и хроничности рана код особа са дијабетесом. Грађани из ове осетљиве групе ће бити обучени за рад на прикупљању података и комуникацији резултата. Резултати пројекта ће побољшати квалитет живота, повећати личну делотворност оболелих, подићи свест о проблему хроничних рана, убрзати истраживање у правцу развоја ефикасније терапије и настојати да се промене упутства за лечење.