Rukovodilac: dr Aleksandra Divac Rankov

Astma je jedna od najčešćih hroničnih bolesti pluća, i njena učestalost u populaciji stalno raste. Procesi koji dovode do nastanka astme su komleksni i još uvek nepotpuno istraženi, tako da nedostaju strategije za prevenciju i personalizovana terapija. Pušenje predstavlja dokazani rizik za nastanak bolesti pluća, i izloženost pušenju u prenatalnom periodu je povezana sa većim rizikom za nastanak astme u detinjstvu kod potomaka. Mehanizmi koji do ovoga dovode još uvek nisu poznati. Pored toga, trend pušenja elektronskih cigareta je u porastu, iako se ne znaju tačne posledice ovog načina pušenja koje treba detaljnije ispitati. Pokazano je da je Wnt signalni put u astmi aberantan, kao i da dolazi u promena u ekspresiji gena čiji su produkti uključeni u ovaj signalni put (beta-katenin, Frizzled-7 (Fzd-7) i fibronektin) posle prenatalnog izlaganja duvanskom dimu. Nedavno je pokazano da mikroRNK miR-1423p može da ima uticaja na Wnt signalni put u astmi. Iako postoje neke epidemiološke transgeneracijske studije urađene u ljudskim populacijama, u ovakvim studijama faktora koji dovode do razvoja bolesti se najčešće koriste animalni modeli. Najčešće korišćeni animalni model u ovim istraživanjima je miš, dok se u poslednje vreme razvijaju i drugi, kao što su drozofila i zebrica, pre svega za ispitivanje efekata pušenja. Transgeneracijski efekti se ostvaruju različitim epigenetičkim mehanizmima, uključujući mikroRNK i metilaciju. Pušenje je povezano sa promenama u svim epigenetičkim mehanizmima. U okviru projekta će biti analizirani efekti duvanskog dima i tečnosti za elektronske cigarete na Wnt signalni put i ekspresiju miR-142-3p kod zebrice (Danio rerio), da bi se ovaj model validirao za dalja istraživanja nastanka astme. Glavno dostignuće ovog projekta će i biti potvrda modela zebrice za istraživanja astme kroz generacije. Rezultatati projekta će takođe otvoriti i novo polje istraživanja koje će koristiti ovaj animalni model za istraživanja terapije astme u budućnosti.

Koordinator projekta: Annelies Haegeman, Flandrijski istraživački institute za poljoprivredu, ribarstvo i hranu, Belgija

Detekcija bolesti biljaka upotrebom nove generacije sekvenciranja (NGS) je relativno mlada disciplina koja se brzo razvija i kao takva uključuje laboratorije različitih nivoa stručnosti u oblasti fitopatologije i dijagnostike biljnih patogena širom Evrope. Ispostavilo se da su bioinformatičke analize posebno teške za uvođenje u laboratorije koje se bave biljnim patogenima, što se dodatno komplikuje usled nedostatka standarda/dobre prakse u bioinformatici. Budući da su oblasti primene, kao i istraživački ciljevi laboratorija koje se bave fitopatologijom u Evropi, a i šire, međusobno veoma slični potrebno je izgraditi zajedničku mrežu bioinformatičara i/ili fitopatologa u cilju obezbeđivanja efikasne razmene znanja i izbegavanja paralelnog razvijanja istih/sličnih bioinformatičkih pristupa. Kroz ovaj projekat želimo da unapredimo saradnju i komunikaciju između različitih laboratorija u pogledu razmene dostupnih bioinformatičkih pristupa i da smanjimo razliku u znanju između laboratija koje imaju malo i laboratorija koje imaju mnogo iskustva u NGS dijagnostici biljnih patogena. Glavni ciljevi projekta su četvorostruki: 1) Razvijanje materijala za učenje koji će pomoći laboratorijama koje nemaju iskustva da počnu sa upotrebom NGS analiza u dijagnostici biljnih patogena, 2) razvijanje složenih referentnih veštačkih setova podataka za testiranje i validaciju različitih bioinformatičkih pristupa uz poređenje aktuelnih pristupa među laboratorijama, 3) transfer znanja iz biljne virologije u druge discipline fitopatologije, 4) unapređivanje opšte komunikacije deljenjem najboljih bioinformatičkih pristupa i približavanje krajnjim korisnicima u privredi. Ovaj projekat se uklapa u osnovne ciljeve definisane temom poziva kroz: 1) poboljšanje validacije bioinformatičkih pristupa razvijanjem veštačkih referentnih setova podataka, 2) pristup manje iskusnim laboratorijama obezbeđivanjem materijala za učenje i 3) poboljšanje komunikacije među dijagnostičarima i bioinformatičarima kroz demonstraciju potencijala NGS sekvenciranja RNK ne samo u detekciji biljnih virusa nego i u detekciji drugih biljnih patogena, što će podstaći stručnjake iz drugih oblasti fitopatologije da uče iz iskustva biljnih virologa.

Rukovodilac: Riccardo Rossi Paccani

Unapređenje kapaciteta osoblja u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede koje obavlja poslove registracije sorti biljaka u Srbiji i srodnim institucijama kojima je povereno obavljanje testiranja sorte biljaka za primenu najboljih praksi u oblasti testiranja i registracije sorti u skladu sa propisima EU koji regulišu ovu oblast.

Rukovodilac: Prof. dr. Milan Mataruga, Šumarski fakultet Univerziteta u Banjoj Luci, Republika Srpska, Bosna i Hercegovina

CEEPUS je centralno evropski program za razmenu univerzitetskih studija čija je osnovna aktivnost umrežavanje Univerziteta putem osnivanja zajedničkih programa za studente osnovnih i doktorskih studija, kao osnove za uspostavljanje mehanizama za sticanje zajedničkih diploma.

U mreži učestvuju Šumarski fakulteti iz regiona (Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Severna Makedonija, Slovenija i Srbija) kao i Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo (IMGGI) Univerziteta u Beogradu, i Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu (ILFE) Univerziteta u Novom Sadu.

Please publish modules in offcanvas position.