Nauka o SARS-CoV2 koronavirusu

18.12. 2020.

Prva odobrena adenovirusna vakcina za COVID-19

Prva vakcina protiv COVID-19 registrovana je u Rusiji. Moskovski Gamaleja istraživački institut za epidemiologiju i mikrobiologiju razvio je Sputnjik V vakcinu za COVID-19. Vakcina se sastoji od dva različita adenovirusa koja nose informaciju za proizvodnju proteina koji je karakterističan za omotač SARS-CoV-2 virusa. Adenovirusi obično uzrokuju blage respiratorne i gastrointestinalne infekcije kod ljudi. Oni su dobro izučeni virusi kojima se lako manipuliše kako bi se proizvele bezbedne vakcine koje odlično stvaraju imunitet. Sputnјik V je liofilizovana vakcina koja se transportuje i čuva na temperatura koju postiže običan frižider. 11 novembra 2020. godine je u preliminarnom izveštaju treće faze kliničkog ispitivanja (na više od 16 000 učesnika) objavljeno da je efikasnost ove vakcine 91.4% (https://sputnikvaccine.com/about-vaccine).

14

17.12.2020. 

Prva odobrena RNK vakcina za COVID-19

Pfizer i BioNTech su 12. novembra 2020. dobili odobrenje od strane Američke agencije za hranu i lekove da se njihova RNK vakcina može koristiti kod osoba starijih od 16 godina radi zaštite od COVID-19. Ova RNK vakcina je u trećoj fazi kliničkog ispitivanja (sprovedena na 43 448 učesnika od kojih je polovina primila vakcinu, a polovina placebo) pokazala odlične rezultate – 95% efikasnost i blage neželjene efekte u vidu temperature, drhtavice i umora [Walsh et al. N Engl J Med 2020 Oct 14, https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC7583697]. Vakcina sadrži informacionu RNK, molekul koji daje uputstvo našim ćelijama da naprave protein koji je karakterističan za omotač SARS-CoV-2 virusa, i koji je ključan za prepoznavanje ovog virusa od strane našeg imunog sistema. RNK molekul ima kratak vek trajanja i nakon što posluži kao matrica za sintezu proteina unutar ćelije, on brzo biva degradovan. Ova RNK ne može da utiče na nasledni materijal čoveka ni na koji način, ne može izazvati rak niti druge vrste bolesti.

Kompanija Moderna i SAD Nacionalni institut za alergije i infektivne bolesti takođe razvijaju vakcine koje se baziraju na molekulu informacione RNK.

13

16.12. 2020.

SARS-CoV-2 virus mutira - šta to znači?

Istraživanja pokazuju da SARS-CoV-2 virus mutira znatno sporije od većine RNK virusa pošto sadrži enzim koji može da popravlja greške u genomu, do kojih dolazi tokom njegovog umnožavanja.

Sekveciranjem genoma preko 185 000 uzoraka ovog virusa iz celog sveta, identifikovano je oko 12 700 mutacija i 7 glavnih genetičkih sojeva virusa: L, S, V, G, GR, GH i GV. I pored toga, posle godinu dana evolucije ovog virusa u ljudskim populacijama, „najmlađe“ sekvence i „predačka“ sekvenca se razlikuju u najviše 30 nukleotidnih, odnosno 15 aminokiselinskih mutacija.

U svetu je trenutno dominantna D614G mutacija koja karakteriše G sojeve i nalazi se u proteinu koji gradi „šiljak“ kojim se SARS-CoV-2 vezuje za ćeliju. Više studija ukazuje da ova mutacija dovodi do veće infektivnosti virusa ali da nema uticaja na kliničku sliku. Takođe, pokazano je da ova mutacija čini virus osetljivijim na antitetela i da će postojeće vakcine biti efikasnije u sprečavanju infekcije vurisima sa ovom mutacijom.

https://www.nature.com/articles/d41586-020-02544-6

12

15.12.2020.

Genetički profil pacijenta utiče na tok bolesti COVID-19

Većina ljudi zaraženih virusom SARS-CoV-2 ne ispoljava simptome virusne infekcije, dok se kod drugih razvijaju teški oblici bolesti ili po život opasni simptomi. Postoji više različitih fenotipova bolesti sa različitim obrascima prezentovanja simptoma. Genetičari nastoje da razumeju kako zapis DNK obolele osobe može da objasni zašto neki pacijenti razvijaju najteže oblike bolesti COVID-19.

Genetičari analiziraju milione markera u DNK zapisu velikog broja ljudi, tražeći povezanost između specifičnih genetičkih markera i simptoma bolesti. Postoje najmanje dve biološke komponente, povezane sa specifičnim genetičkim varijantama, koje povećavaju mortalitet kod COVID-19 pacijenata: osetljivost na virusnu infekciju i sklonost ka razvoju upale pluća.

U nedavnoj studiji, objavljenoj u časopisu Nature (Pairo-Castineira, E. et al. Genetic mechanisms of critical illness in Covid-19. Nature 11.12. 2020), britanska grupa naučnika iz The COVID-19 Host Genetics Initiative analizirala je 2244 kritično obolelih pacijenta od COVID-19 i otkrila genetičke varijante povezane sa najtežim slučajevima bolesti. Njihovi rezultati pokazali su da je najteži oblik bolesti kod COVID-19 povezan sa najmanje dva biološka mehanizma: sa urođenom antivirusnom odbranom, za koju se zna da je važna u ranoj fazi bolesti (zavisna od varijanti u genima  IFNAR2 i OAS), i sa inflamacijom u plućima koju pokreće ključni mehanizam kasne, po život opasne infekcije virusom SARS-CoV-2 (zavisna od varijanti u genima DPP9, TYK2 i CCR2).

Rezultati ove studije otkrili su pouzdane genetičke markere koji se odnose na antivirusne odbrambene mehanizme domaćina i medijatore inflamacije organa kod COVID-19. Oba mehanizma mogu biti predmet ciljanog lečenja postojećim lekovima, kao što su inhibitori enzima DPP9, inovativni lekovi za dijabetes, i baricitinib, koji blokira TYK2, a koristi se u lečenju reumatoidnog artritisa.

https://doi.org/10.1038/s41586-020-03065-y

11

25.04. 2020.

Da li će SARS-CoV-2 virus nestati u leto 2020?

Na osnovu dosadašnjih iskustava o epidemijama respiratornih infekcija, kao što je grip, predviđa se da će, zbog povećanja temperature, doći do slabljenja ili nestanka SARS-CoV-2 virusa tokom leta. U laboratoriji je pokazano da virus opstaje 14 dana na temperaturi od 4 °C, a inaktiviše se na 70°C u roku od 5 minuta. Međutim, epidemija se već proširila na delove sveta gde je veoma toplo, kao što su Australija i Južna Amerika, pokazujući da visoka temperatura nije dovoljna da je zaustavi. Takođe, ozbiljne bolesti izazvane korona virusima u prošlosti, SARS i MERS, nisu zavisile od godišnjih doba. 

25.04. 2020.

Gubitak osećaja za miris i ukus kao simptomi COVID-19

Zapažanje da je gubitak osećaja za miris i ukus simptom COVID-19 potvrdile su studije iz Severne Koreje, Nemačke, Kine, Italije, Velike Britanije i SAD. Ovaj simptom je posebno prisutan kod pacijenata sa blagim oblikom bolesti, a često je i početni simptom. Mada pojedini stručnjaci savetuju testiranje na COVID-19 i izolaciju od 7 dana u slučaju pojave iznenadnog gubitka osećaja za miris, čak i u odsustvu respiratornih simptoma, Svetska zdravstvena organizacija nije proširila ovim simptomom listu početnih simptoma za COVID-19.

15.04. 2020.

Sekvenciranje genoma SARS-CoV-2

Genetička osnova SARS-CoV-2 virusa, koji uzrokuje COVID-19, je molekul RNK veličine od oko 30 000 nukleotida. Prvi zapis genoma  SARS-CoV-2 virusa, koji je izolovan u Vuhanu, Kina, je objavljen 12.01. 2020. Od tada je sekvencirano 4000 genoma, izolovanih u 36 zemalja, na 6 kontinenata. Svi podaci o sekvencama se skupljaju u on-line bazi podataka NextStrain (https://nextstrain.org/ncov). Na osnovu sekvenci  genoma SARS-CoV-2 virusa sačinjeno je filogenetsko stablo koje pokazuje da je virus prenet na čoveka u Vuhanu, u novembru ili decembru 2019. godine, i da je transmisijom sa čoveka na čoveka došlo do pandemije. Takođe je moguće rekonstruisati puteve širenja pandemije.    

12

15.04. 2020. 

Šta nam govore mutacije u genomu SARS-CoV -2 virusa?

Genom SARS-Cov -2 virusa, koji uzrokuje COVID-19, mutira tokom vremena. Detektovano je više od 100 potencijalno relevantnih mutacija u genomu, ali ni za jednu nije pokazano da utiče na virusne karakteristike, brzinu transmisije ili izazivanje teže kliničke slike. Virus SARS-Cov -2 mutira sporo, 4-8 puta sporije nego što je slučaj sa virusom gripa. Zbog niskog stepena mutabilnosti, smatra sе da će kolektivni imunitet biti značajan faktor u borbi sa ovim virusom i da će proizvedena vakcina biti efikasna u dužem vremenskom periodu.   

06.04. 2020. 

Novi tip vakcine u borbi protiv SARS-CoV-2

Naučnici u trci sa vremenom razvijaju 54 različite vakcine protiv novog korona virusa, SARS-CoV-2, a dve se već testiraju na ljudima. Novi tip vakcine je vakcina bazirana na informacionoj RNK (iRNK), koja sadrži informaciju za sintezu virusnih proteina. Ljudske ćelije proizvode ove proteine koji nisu sposobni da daju aktivan virus ali zato stimulišu urođeni  i stečeni imuni odgovor efikasnije nego što to čine do sada korišćene vakcine zasnovane na inaktivisanim virusima. Korišćenje iRNK umesto celog virusa pojednostavljuje proizvodnju, što je naročito važno za masovnu produkciju.

6

29.03. 2020.

COVID-19 i maske

Da bismo razumeli efikasnost maski koje se koriste kao zaštita od korona virusa, važan je podatak da je veličina korona virusa 120 do 160 nanometara.  Specijalne, takozvane N95 maske, blokiraju 95% čestica veličine 300 nanometara.  Ovaj tip maski se koristi za rad sa pacijentima sa COVID-19. Regularne hirurške maske smanjuju verovatoću da će  neko ko je infektivan, zaraziti osobe u svojoj okolini.  Matematički modeli epidemije previđaju da ako 50% stanovištva nosi maske, broj zaraženih se prepolovi. Ako 80% stanovištva nosi maske, epidemija je pobeđena. Studija iz 2008. godine je pokazala da bilo koja vrsta maski smanjuje širenje virusa među stanovištvom.

5

25.03. 2020.

Korona virus

Korona virusi (CoV), kao i svi ostali virusi, žive i umnožavaju se u ćelijama drugih živih bića. Oni su veoma mali i mnogobrojni (800 miliona virusa postoji na svakom kvadratnom metru naše planete). Korona virus ima omotač, unutar koga se nalazi njegov genetički materijal. Kod čoveka, genetički materijal u kome su zapisane sve karakteristike pojedinca, je molekul DNK koji ima 3 milijarde slova (nukleotida), Genetički materijal korona virusa je molekul RNK i on ima oko 30 hiljade slova. Ime “korona “ (latinski izraz za “kruna”) su dobili jer se, pod elektronskim mikroskopom, na njima uočavaju “šiljci” koji podsećaju na krunu.

25.03. 2020.

Epidemije izazvane korona virusom

Bolesti izazvane korona virusom se ubrajaju u zoonoze, bolesti koje se prenose sa životinja na čoveka. Virusi ponekad promene svoj genetički zapis (mutiraju) i steknu osobinu da se prenesu sa životinje na čoveka, a zatim i sa čoveka na čoveka. Do sada je zabeleženo da je 7 korona virusa inficiralo ljude. Čovečanstvo se suočilo sa tri epidemije korona virusom, koje su izazvale pojavu bolesti sa teškim posledicama. To su virusi: SARS -CoV (eng. Severe Acute Respiratory Syndrome - Coronavirus) (2002, Kina); MERS-CoV (eng. Middle East respiratory syndrome- Coronavirus) (2012, Saudijska Arabija); SARS-CoV- 2 koji uzrokuje bolest COVID-19 (eng. Corona virus diseases 2019) (2019, Kina).

25.03. 2020.

Razlike između epidemija izazvanih korona virusom

SARS -CoV je izazvao epidemiju 2002. u Kini.  Pretpostavlja se da je virus potekao iz slepih miševa. U 37 zemalja obolelo je 8000 ljudi, a preminulo više od 750. Od 2004. godine nije zabeležen nijedan slučaj obolelih.

MERS-CoV je izazvao epidemiju 2012. u Saudijskoj Arabiji. Inficirali su se ljudi koji su bili u kontaktu sa kamilama. U 27 zemalja obolelo oko 2500 ljudi, a preminulo više od 850. 80% svih slučajeva je zabeleženo u Saudijskoj Arabiji.

SARS-CoV -2 virus je izazvao COVID-19 epidemiju 2019. u Kini, koja je dobila karakteristike pandemije. Pretpostavlja se da je virus poreklom iz slepih miševa i pangolina. Do sada je u 190 zemalja obolelo preko 300 000 ljudi, a preminulo preko 14 000.

2

25.03. 2020.

Zašto se COVID-19 toliko brzo širi među ljudima?

Zašto COVID-19 virus ulazi lako u ljudske ćelije? U kom delu genetičkog zapisa ovog virusa se dogodila promena (mutacija), i dala mu mogućnost da se brzo širi među ljudima? Da bi inficirao ćeliju, COVID-19 virus koristi svoj “šiljak” koji se vezuje za membranu ćelije čoveka, za receptor za angiotenzin-konvertujući enzim 2 (ACE2), i to sa afinitetom koji je deset puta veći od virusa SARS. Potom virus biva aktiviran enzimom furinom. Dosadašnji korona virusi nisu na ovaj način inficirali ćelije čoveka. Furin se nalazi na membranama ćelija pluća, jetre i tankog creva, pa se tako objašnjava zašto ovaj virus napada više organa.

1

Please publish modules in offcanvas position.