Rukovodilac: Dr Jasmina Nikodinović-Runić

                Projekat je primena koncepta pretvaranja otpadne ambalaže generisane tokom proizvodnih procesa preduzeća "ESENSA doo" (Beograd, Srbija) u vrednu, ekološki prihvatljivu, biorazgradivu plastiku koja se može dalje koristiti u proizvodnom procesu, za druge primene ili se prodavati kao materijal.

                Ovaj napredni inovativni pristup konverzije petrohemijske plastike u biorazgradivu plastiku (bakterijski biopolimer) razvio je tim naučnika iz Univerzitetskog koledža u Dublinu (UCD, Dublin, Irska) sa dr Jasminom Nikodinović-Runić kao jedanim od članova. Dr Nikodinović-Runić, sada vodi tim naučnika u okviru Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo (IMGGE) na Univerzitetu u Beogradu i biće odgovorna za ovaj projekat. Ovo bi bilo prvi put da se ova tehnologija primeni na stvarni plastični otpadni materijal koji proizvodi industrija (u ovom slučaju u Srbiji).

                Projekat je deo programa zelenih inovacionih vaučera koji dodeljuje Evropska branka za istraživanje i razvoj (http://inovacionivauceri.ebrd.rs/sr/vesti).

I pored intenzivnih istraživanja još uvek se malo zna o molekularnim mehanizmima koji kontrolišu pluripotentnost, samo-obnavljanje, određivanje sudbine i diferencijaciju matičnih ćelija. Dosadašnja istraživanja su pokazala da regulatorni mehanizmi odgovorni za održavanje pluripotentnosti i diferencijaciju matičnih ćelija zavise od signalnih puteva koji su definisani koordinisanom aktivnošću brojnih transkripcionih faktora.

Sva dosadašnja istraživanja ukazuju da SOX transkripcioni faktori imaju značajnu ulogu u procesima samo-obnavljanja, održavanja pluripotentnosti, određivanja sudbine i diferencijacije matičnih ćelija. Zbog toga su predložena istraživanja usmerena na proučavanju uloge pojedinačnih članova SOX familije transkripcionih faktora u održavanju svojstva matičnih ćelija, kao i u procesima opredeljivanja i diferencijacije u specijalizovanje ćelijske tipove.

Diabetes mellitus je jedna od najčešćih hroničkih bolesti koja pogađa 422 miliona ljudi širom sveta i procenjuje se da će se broj udvostručiti u narednih 20 godina. Prema podacima iz 2015. godine,u Srbiji živi preko 864.000 osoba kod kojih je dijagnostifikovan dijabetes, odnosno 375.000 osoba bez zvanične dijagnoze. Smatra se daće 20 – 25% osoba sa dijabetesomtokom bolesti razviti ulceracije na stopalima, te da će se kod četvrtine razviti infekcije koje će zahtevati amputaciju inficiranog eksremiteta.

Lečenje hroničnih rana kod osoba sa dijabetesomje izuzetno teško zbog infekcija rana uzrokovanihmulti-rezistentnim Pseudomonas aeruginosa imeticilin-rezistentnim Staphylococcus aureus sojevima. Čest uzrok bakterijske rezistencije i smanjene osetljivosti na antibiotike je sposobnost bakterija da formiraju biofilmove. Pokazano je da je narušenost procesa zarastanja rana kod dijabetičara korelisano sa sposobnošću P. aeruginosa da formira biofilm unutar tkiva pacijenta.

Ciljeviovog projekta suidentifikovanje novog jedinjenja koji bi poslužilo kao osnova za razvojantimikrobnog agensa koji bi delovao na bakterijsku virulentnost, kao i razvoj nove strategije za efikasno tretiranje infekcija hroničnih rana, uključujući i rane kod dijabetičara, uzrokovanihP . aeruginosa.Ovakav novi terapeutik bi trebao da ima snažnu anti-biofilm aktivnost i mali potencijal za razvoja rezistencije.

U potrazi za strukturno novim molekulima ispitivaćemo biološku aktivnost proizvoda zemljišnih bakterija, i na osnovu analize odnosa strukture i aktivnostiodabranih jedinjenjaderivatizovaćemo ih radi poboljšanja njihove aktivnosti. Najbolji kandidat će biti konjugovan sa novim dvokomponentnim multifunkcijonalnim nano-nosačima da bi im poboljšaliterapeutski indeks i omogućili istovremeno rasturanje bakterijskih biofilmova i odstranjivanje infekcija u dubljim slojevimatkiva.

Očekujemo da ovakva sinergetsktička strategija bude efikasna u tretmanu teških, inficiranih hroničnih rana i time pomogne njihovom isceljenju.

Projekat ima za cilj ispitivanje prediktivnih i prognostičkih molekularnih markera u cilju poboljšanja tj. individualizacije terapije karcinoma rektuma. Treba imati u vidu da je lečenje karcinoma rektuma i dalje dominantno hirurško. Međutim na ovom polju je postignut trenutni maksimum, tj. lokalni recidiv bolesti je sveden na minimum. Dalje unapređenje lečenja ove bolesti se pokušava na polju neoadjuvantne i adjuvantne terapije, a bolja selekcija pacijenata za ovaj vid lečenja će biti moguća upotrebom novih molekularnih markera.

Please publish modules in offcanvas position.