Руководилац: Проф. др Љубиша Ракић, Српска академија наука и уметности

Иако се “de novo” (поновно) стварање неурона дешава у дискретним регијама у одраслом мозгу, њихов масован губитак је трајна последица многих неуролошких обољења и траума, укључујући шлог, Паркинсонову и Алчајмерову болест. Шодно томе један од главних циљева истраживања из ове области је да се научи манипулисати неуралним прекурсорима ради повећања броја неурона и/или глије у терапеутске сврхе. Да би се то постигло неопходно је стећи знање о ћелијским и молекуларним механизмима који регулишу неурогенезу и диференцијацију. Основни циљ студије је да применимо и модификујемо протокол неуралне диференцијације ембрионалних матичних и ембрионалних карциномских ћелија ради компаративне анализе експресије гена укључених у неуралну диференцијацију (SOX гена, молекуларних компоненти GABA сигнализације као и компонената укључених у стварање и пластичност синапси). Поред тога, имајући у виду значај калцијум сигнализације током развића, пратимо утицај промењене експресије гена на комуникацију ћелија.