Руководилац: др Бранка Васиљевић

Све већа међународна пажња усмерена ка значају микробиолошког диверзитета утицала је на дефинисање националне стратегије Републике Србије, у којој је као највиши приоритет препознато његово очување кроз истраживање и одрживу експлоатацију. Земљиште, као ризница микроорганизама и природна банка гена, представља непроцењив извор корисних бактерија, гена и биоактивних једињења са потенцијалним применама у белој биотехнологији. Употреба аутохтоних микроорганизама у биоремедијацији не би требало да нарушава локални микробиолошки диверзитет, с обзиром на њихову бољу прилагођеност средини којој је третман неопходан. Захтеви фармацеутске и биотехнолошке индустрије намећу потребу за сталним откривањем микроорганизама који производе биоактивна једињења. Микробиолошки диверзитет у природним екосистемима и екосистемима под антропогеним утицајем биће изучаван стандардним микробиолошким методама и метагеномским приступом. Неопходно је користити оба приступа да би подаци о микробиолошком диверзитету били потпуни. Низ молекуларних и биохемијских техника биће коришћен за утврђивање механизама деловања одабраних способности бактерија, као и за одређивање структуре биоактивног једињења и гена укључених у његову синтезу. Добијени експериментални подаци о резистенцији на тешке метале, разградњи полутаната и производњи биоактивних једињења допринеће како бољем разумевању улоге микроорганизама у њиховим стаништима, тако и могућности њихове примене.