AQUAEXCEL 2020

Истраживачи са ИМГГИ добили су средства за истраживачки пројекат у оквиру великог инфраструктурног пројекта, AQUAEXCEL2020, који је финансиран од стране Horizon2020 INFRAIA-1-2014/2015 (број 652831). AQUAEXCEL2020 има за циљ да додатно подржи одрживи развој аквакултуре у Европи. Једна од кључних карактеристика AQUAEXCEL2020пројекта је програм тзв. Транснационалног приступа (TNA, Transnational Access), који спољним истраживачким тимовима омогућава приступ јединственим истраживачким инфраструктурама (укупно 39) смештених у оквиру института који учествују у AQUAEXCEL2020 пројекту. Заинтересовани истраживачи могу предложити пројекте који укључују посету једног или, у неким случајевима два истраживача, одабраној инфраструктури на период од највише три месеца (више информација о TNA програму може се пронаћи на: http://www.aquaexcel2020.eu/transnational-access/tna-overview). Кроз један такав TNA пројекат, истраживачи из ИМГГИ су се, кроз сарадњу са Националним пољопривредним истраживачким и иновационим центром истраживачког Института за рибарство и аквакултуру (National Agricultural Research and Innovation Centre, Research Institute for Fisheries and Aquaculture (NAIK, HAKI)) у Мађарској, укључили у истраживања подспешења узгоја смуђева у рециркулационом систему. Смуђ (Sander lucioperca), с обзиром на нутритивне вредности, представља, са комерцијалног аспекта, изузетно важну врсту рибе. Међутим, узгој смуђа у заточеништву још увек даје мале приносе, између осталог, због високе осетљивости на стрес и јако слабе развијености дигестивног тракта у ларвалним ступњевима. То отежава прелазак са живог плена (морски рачићи) на гранулирану комерцијално доступну храну, што додатно повећава трошкове узгоја и поред тога, води прекомерном уносу патогених бактерија пореклом из живог плена у затворени рециркулациони систем. То за последицу има слабу доступност и усвајање нутријената, на првом месту протеина, који су, заједно са липидима, главни извор нутријената за смуђеве. Резултат је слаб индивидуални раст рибе, висок степен инфекција и скелетних деформитета, као и висок степена морталитета. Стога се улажу велики напори како би се обезбедио одрживи узгој смуђа у рециркулационом систему, што би значајно увећало продукцију у аквакултурном сектору, како у Европи, тако и на глобалном нивоу. Једна од биолошки прихватљивих могућности за подспешење раста рибе у вештачким системима је примена доброћудних бактерија које припадају роду Lactobacillus, а које се често користе као тзв. пробиотици - живи организми који након уноса у одређеној количини, могу остваривати позитиван учинак на здравље домаћина. Лактобацили имају веома дугу историју безбедне примене код људи и стоке, са значајним деловањем пре свега на контролу инфекција и функционисање дигестивног тракта. Иако се примена лактобацила у сектору аквакултуре показала делотворном, још увек не постоје испитивања на тему њихове примене у узгоју смуђа. Дугогодишње искуство сарадника Лабораторије за молекуларну микробиологију (ЛММ), ИМГГИ, у изучавању интеракције пробиотика са домаћином, као и завидна колекција лактобацила коју поседује ЛММ, отворило је пут ка учешћу истраживача ИМГГИ на TNA пројекту, који је током 2016. године реализован у NAIK-HAKI, а кроз сарадњу са ИМГГИ. NAIK-HAKI смештен је у Сарвашу, у Мађарској, и представља водећи научни институт у области аквакултуре и рибарства у земљи. У оквиру наведеног TNA пројекта вршена је суплементација лактобацила путем живог плена и чврсте комерцијалне хране смуђевима узгајаним у рециркулационом систему, и то у ларвалном ступњу, када се рибама уводи чврста храна у исхрану, што је, као што је горе објашњено, најкритичнији моменат у њиховом онтогенетском развоју. Очекивано је да ће лактобацили помоћи у усвајању нутријената и контроли нивоа патогена у систему. Резултати студије су показали да примена лактобацила путем живог плена и/или чврсте хране, доводи до подспешивања индивидуалног раста, ефикаснијег усвајања протеина и редуковања настанка скелетних деформитета, као и смањења раста потенцијално патогених бактерија из родова Aeromonas и Mycobacterium. Иако је додатна стандардизација потребна у циљу усавршавања технолошких и нутритивних својстава обогаћеног живог плена и чврсте хране, описани резултати отварају ново поље како у истраживању тако и у комерцијалној примени лактобацила као пробиотика у узгоју смуђа у рециркулационом систему.

Главни истраживач описаног TNA пројекта била је Др Јованка Лукић, ЛММ, ИМГГИ. Ко-истраживац је била Др Дејана Косановић, Институт за вирусологију, вакцине и серуме “Торлак”, Србија. И Др Јованка Лукић и Др Дејана Косановић боравиле су у Мађарској, у истраживачкој посети Затвореном систему за изазивање болести рибе (Indoor System for Fish Disease Challenge (SDC)), у оквиру Националног пољопривредног истраживачког и иновационог центра истраживачког Института за рибарство и аквакултуру (NAIK-HAKI), где су одрађени ин виво експерименти предвиђени TNA пројектом. Анализе у NAIK-HAKI рађене су под руководством Др Galine Jeney, која је и менаџер инфраструктуре у којој је пројекат реализован. Сојеви лактобацила коришћени у истраживању део су колекције ЛММ, ИМГГИ. Анализе узорака рибе рађене су у ИМГГИ. Комплетно in vivo истраживање и анализе материјала били су покривени AQUAEXCEL2020 пројектом. Поред горе наведених истраживача, у TNA пројекту су учествовали и MSc Урош Љубобратовић, MSc Zsuzsanna Molnar, MSc Geza Peter и Гђа Тијана Ристовић из NAIK-HAKI, као и Др Горан Вукотић и Др Немања Станисављевић из ИМГГИ. Резултати истраживања публиковани су у међународном часопису Research in Veterinary Science (http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0034528817300073):

Ljubobratovic U, Kosanovic D, Vukotic G, Molnar Z, Stanisavljevic N, Ristovic T, Peter G, Lukic J, Jeney G. Supplementation of lactobacilli improves growth, regulates microbiota composition and suppresses skeletal anomalies in juvenile pike-perch (Sander lucioperca) reared in recirculating aquaculture system (RAS): A pilot study. Res Vet Sci. 2017 115:451-462. DOI: 10.1016/j.rvsc.2017.07.018

Додатно, аудио-презентација која на научно-популаран начин описује резултате истраживања доступна је на следећем линку: bit.ly/2jIN4Se.

Чланак који се односи на описани TNA пројекат публикован је у AQUAEXCEL2020 билтену (Издање 3, Септембар 2017, http://www.aquaexcel2020.eu/sites/default/files/inline-files/AQUAEXCEL2020_newsletter3_web.pdf ), који описује главне вести из AQUAEXCEL2020пројекта у регуларним временским интервалима (сва издања билтена доступна су на: http://www.aquaexcel2020.eu/media-centre/media).

Опис фотографија:

Фотографије приказују експериментална постројења и истраживаче укључене у пројекат. Горње фотографије приказују Рециркулациони систем (RAS, Recirculating Aquaculture System) у NAIK-HAKI, где је постављена in vivo студија, и јувенилне смуђеве 26 дана након излегања (када је урађено прво узорковање рибе). Фотографије у средини приказују истраживаче у узгајивачком постројењу и лабораторијама у NAIK-HAKI током експеримента: Тијана Ристовић и Zsuzsanna Molnar (с лева на десно), Zsuzsanna Molnar, Geza Peter и Урош Љубобратовић (с лева на десно). На доњим фотографијама су Дејана Косановић током извођења експеримента у NAIK-HAKI, као и Немања Станисављевић, Јованка Лукић и Горан Вукотић (с лева на десно) у real-time PCR соби, у ИМГГИ, где су одрађене анализе узорака рибе након in vivo експеримената.

Please publish modules in offcanvas position.